Годишњица Николе Чупића

188 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

са свим даљег насртања на Србе и вратили су сеу Шабац.

Тек неколико месеци после ових догађаја, и пошто су Срби одбили неке нападе турске на ваљевски крај преко Сокола — о којима ће бити говора посебно —, Срби су се опет вратили на Шабац и покушали још једном да га узму.

Било је маја месеца — 1806 — кад су се Срби били искупили на Добрави и у Варни, где су имали своја земљана утврђења.

Спремајући се за напад на тврђаву шабачку, Срби су уграбили од Турака једну шајку Мус-аге Фочића, на којој је био један топ, и за то су узели одмах и њуу комбинацију својих радова при нападању на тврђаву.

Папад је требао да буде овога пута ноћни, али јаван, и српска је војска 13 маја — 1806' -—, попаливши сав гурски баир, сем три четири куће, прилазила шабачкој тврђави јавно и отворено у две велике колоне.

Прву колону водио је Живко Дабић право на горњу тврђавску вратницу, а другу Цинцар-Марко — за кога прота Матија Ненадовић каже: „најбољи јунак“ — на доњу тврђавску вратницу.

У време док су се ове две колоне приближавале тврђави, пушкарајући се с Турцима на бедему тврђаве, навезао се Цинцар-Јанко на Саву с горње стране тврђаве с оном шајком пуном српских војника и спуштао лагано низ воду према тврђави.

По ономе како је унапред уговорено Дабић је требао најаче да наваљује на горњу вратницу тврђаве, да би тако привукао сву пажњу Турака на себе; ЦинцарМарко требао је да се забавља око доње вратнице, док се Цинцар-Јанко не спусти са шајком према граду са

' м. Ђ. Мидићевић, Кнежевина Србија, стр. 496.