Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 189

стране с које је он био отворен и не притрчи са својим војницима доњој капији и не отвори је, да кроз њу улети тада Цинцар-Марко са својом војском.

Било је све лепо уговорено и угођено, али није било среће при извршењу, јер Цинцар-Јанко, или што није имао вештих лађара, те није могао да савлада воду и извезе се на обалу где је хтео, или што га је помела помрчина, пропловио је мимо тврђаве и отпловио је даље низа Саву баш кад су оне колоне са суве стране тврђаве биле на тврђавским вратницама у највећем пушкарању с Турцима. |

Кад су Срби, који су нападали на тврђаву са сува, сазнали за неудес Цинцар-Јанка, одступили су пред зору на баир и на думачу, претрпевши при томе доста, штете од Турака с бедема.

Ну око стотину Срба, који су се десили у то време у једноме рову тврђаве, остали су у њему, и кад је настао дан, те по јасном виделу дана нису могли ни да се врате, већ су остали у рову цео дан 14 маја и вратили су се к својима тек у вече тога дана по мраку.

И ако и овај напад Срба на шабачку тврђаву није успео, опет је био Србима од користи, јер је задао Турцима Бошњацима у тврђави доста страха и доста бриге,

због чега су нагло и у већем броју почели да беже из тврђаве.

У то време убили су Бошњаци команданта шабачке тврђаве Абди-агу (Абдагу) Видајића, за то што их је спречавао и сметао у њиховом одбегавању из тврђаве.“

# Тако М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, стр. 497, док Милош Светић, у своме Устанку Српском, на стр. 62, вели: да је Абдага Видајић погинуо при нападу Турака на Србе на Јеленчи, кад је оно напао на Турке с леђа Петар Молер и приморао их да одступе.

И А а си за