Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 191

Тај бој с Турцима трајао је од подне па до мрака, и у њему су изгубили Турци 116 мртвих и 115 рањених својих војника, мимо многих коња, које су изгубили Турци кад су им Срби запалили џебану једним својим топовским метком.

Врло је вероватно да је тај бој дао Стојану Чупићу назив Змаја од Ноћаја.

4. Ширење српског устамка ма источној и југоисточној страни Србије (Пореч, Крушевац, Параћин, Ражањ, Алексинац и Делиград)

Кад је и сама порта својим нападом на Србе на Иванковцу показала очито своја зла расположења и непријатељства спрам Србије и српског народа, и Срби су почели да не воде више рачуна о сувереној власти султановој над Србијом, и настали су скоро иза тога ширити свој устанак у суседне пашалуке на источној и југоисточној страни Србије.

Војвода пожаревачки, Миленко Стојковић, упућен је преко Мироча у Крајину, војвода Младен Миловановић на Крушевац и даље, а војвода Петар Добрњац у правцу према Нишу.

Миленко је избио на Пореч и узео га је одмах по Божићу 1805 године.

Растеравши Турке Поречане, Миленко се прво утврдио јако на Поречу, те је тако овладао Дунавом, а за тим је размакао своју војску у границама повијарца Мироча и Дели-Јована.

Миленко је мало позније упутио некоја одељења своје војске дубље у Крајину и ова су допрла 2) фебруара 1806' до Неготина, заузела га и заробила у њему до 40 Турака, који су били пошли Крајином, тра-

—

| М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, стр, 981.