Годишњица Николе Чупића

192 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

жећи неготинскога обер-кнеза Карапанџу да га ухвате, после чега су се српска одељења повратила опет у Пореч.

На Турке у Крушевцу напао је Младен Миловановић с доста српске војске, и брзо је, одмах с почетка 1806 год., растерао Турке, узео Крушевац и иставио своју војску до на повијарац Јастрепца.

Петар Добрњац, уз кога су тада били: Илија Стошић, Пауљ Матејић и Стеван. Синђелић, сваки са својом војском и с кнезом црноречким Милисавом, кога је нарочито за ову прилику позвао, с његовим устаницима Црноречанима војвода Синђелић, идући по среди ових са 6000 својих војника и два топа путем право према Нишу, увео је Фебруара месеца 1806 год., после кратке борбе с Турцима, Параћин, а одмах за тим Ражањ па и Алексинац,“ одакле је пустио Турке да оду у Ниш са свом својом покретношћу.

Турци, који су дотле живели у Ћуприји, напустили су овај град одмах како су опазили да се Добрњац спрема да пође против Параћина и даље, те је тако сва Ресава с Ћупријом била слободна од Турака и у власти војводе Синђелића.

Док се Добрњац забављао с Турцима на Алексинцу и очистио га од Турака, његов — пређашњи аустријски капетан ЖЖикић, саградио је на Делиграду“ на десној страни Мораве на висоравни, која наткриљује Мораву и цело моравско корито, код села Јабуковца, велико земљано утврђење и посео га је са својим беђарима.

Мало после тога, кад је Миленко позвао к себи још више српске војске, саградили су Срби, према Делиграду, на другој страни Мораве, на Топољаку“ код Гор. Љубеша

' М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србића, стр. 1132, 810 804.

2 Исти, стр. 794.

8 Исти, стр. 803.