Годишњица Николе Чупића

908 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

срећан знак и у добар час, тосподару! и све се у српскоме опкопу опет ућутало.

Пуцњава турских топова била је све јача и јача и, кад су Турци пришли на згодно одстојање, Карађорђе је дао знак, те су и српски топови почели грувати.

Мало за тим па је почела и српска војска боље распознавати редове турске војске, која је охоло све ближе прилазила српскоме утврђењу.

Прво пред овом турском војском јахали су најчувенији босански бегови с развијеним барјацима у руци; за њима одмах јездили су на својим товним хатовима;: паше и везири, окружени својим сердарима и буљубашама. Све мишарско поље за њима беше притисла и покрила силна и гордељива босанска турска војска.

Српска војска стајала је још увек на банкету у своме опкопу мирно са запетом пушком и јако бијућим срцем, очекујући жељени Карађорђев знак, да зајече и српске пушке. Старешине српске војске ишле су брзим корацима дуж врста својих војника, дошаптавајући им да буду мирни и присебни и да, кад буде време, само добро гађају и поуздано погађају. |

Топови су непрестано грували на обема странама ; Турци су били на добар пушкомет пред српским утврђењем и у томе је планула Ђорђева пушка, која никад не промаша, и плануло је уз њу још хиљадама њих на српској страни.

У редовима турске војске опазили су се многи јаки и велики преломи; многи бегови и барјактари и сила

друге самохваљиве господе бошњачке, састављени са зем- ·

љом, ваљали су се у крви и борећи се с душом.

Од српских пушака није се могло око да отвори, а топови српски тада су тек настали рикати и грмети као што треба, и на турској страни: преломи, заустављања и таласања војске била су све јача и све приметнија.

ЊУ ДА