Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 909

Паше и везири, као и све друге старешине, јурили су кроз редове своје војске и успостављали су у њој ред, и Бошњаци су, долазећи к себи, настали, као надражени зверови, јурити опет и наваљивати на мишарско утврђење ; али су и српске пушке још с пуно снагеи живом ватром циктале и праскале, а српске старешине јуриле су живо с једнога краја на други, бадрећи своје војнике. ;

Док су Бошњаци у све гушћим масама и све жешће наваљивали на Србе и на српско утврђење, и пушчана, ватра на српској страни била је све живља; топови срп-

ски пуњени су крупним — курјачјим — ситама — сачмама -— те су све жешће разређивали редове турске војске.

Карађорђе и Милош Обреновић беху једнога часа на једној топовској табли, и Карађорђе показиваше Милошу руком нешто подаље на једној страни мишарскога утврђења, и један часак за тим поп Лука Лазаревић са својих 2000 коњаника грунуо је као гром Турцима с леђа и са стране, секући, убијајући и газећи све што му је дошло до руку.

Сто громова да је ударило у Турке не би их грозније пренеразило, него што је био овај изненадан напад смелога српскога поп-Луке, и Турци су за један часак стали не знајући ни да мисле. Нити се знало за старешине ни за потчињене, нити шта то би, нити куда ће се сад; све је било занемело; нити је ко заповедао нити ко слушао, а Срби су секли, газили и премлаћивали све љуће и све грозније, док у томе није сва турска војска окренула леђа и нагла бегати у нереду натраг к Шапцу.

Вратнице на српскоме утврђењу поизотварале су се брзо и Карађорђе, Обреновићи и Ненадовићи, с многим српским одељењима, излетели су као помамни из српскога, опкопа и надрли и они за Турцима, убијајући их и таманећи.

ГОДИШЊИЦА ХШ 14

иу и.

то аи