Годишњица Николе Чупића

228 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

је трајао и сутра дан, сузбили су све ове Турке и стерали су их одмах у Београд.

Да би се стало на пут Турцима, да још који пут не избију у околину Београда у истоме правцу, Срби су, под Милојем Петровићем из Трнаве, подигли, према Београду, у бари Венецији, одмах испод садашње Фабрике дувана, на месту где је негда био шанац принца Евђенија, који је позније обновио и ђенерал Лаудан, четворострано утврђење, у које се сместила српска војска с неколико топова,!

Ну Турци су почели тада испадати у другим правцима и мимо ово утврђење у бари.

97 јануара — 1806 — испавши изненадно и неочекивано, продрли су били чак до под Авалу, али их је војвода Васа Чарапић ту сусрео, напао са свих страна и сузбио натраг у Београд.

5 маја — 1806 — изишао је из Београда, са својих 2000 крџалија опет, сам Гушанац-Алија „који је прошавши подаље мимо утврђења српског у бари Венецији, надро преко Макиша к Остружници, али га је Милоје сусрео с војском, која је била ван утврђења, убио му неколико крџалија, а њега самог ранио, те се Гушанац због тога брзо и хитно вратио у Београд.

И тада су се Срби, као оно 1804 год. што су, прикривали у згодне удољке и пропуштали Турке, да се мало поизмакну од Београда, па су их после нападали с леђа, разбијали и за тим гањали до Београда.

За ово је једном послужио згодно, војводи Јакову Ненадовићу, онај каменолом на Врачару код гробља и цркве св. Марка, у који се он био прикрио са својих 300 коњаника Ваљеваца,“ па напао Турке с леђа, кад

' Прота Матија Ненадовић, Мемоари, стр. 147.

Зуисти; стр. 128: