Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНК; РАД

су ови били пошли у правцу Мокрог Луга, разбио их и заробио два везирова имраора-коњушара, и отео једна кола с коњима заједно.

У то доба пада и догађај Срба самих и за себе, кад је Карађорђе покушао да се тајно и путем обмане и преваре докопа Београда.

Карађорђе се био договорио с некојим Турцима староседеоцима у Београду, да му они једне ноћи, отворе градска врата, да он потајно уђе у град, с нешто своје војске и нападне изненада на Гушанца и његове крџалије у Београду.

И Карађорђе је тада, праћен Станојем Главашем, Миланом и Милошем Обреновићем, Јаковом Ненадовићем, Јанком Катићем, Пљаком, кнез Симом и Грбовићем уз које је био пристао и игуман боговађски Жарко, — једна укољица прве врсте — с доста још најодаборанијих војника, пошао с мокролушког потока, право у Београд.

Ну кад су сви ови дошли на старе аустријске опкопе, који су се вијугали оке садашње војне академије и даље, споречкали су се нешто међу собом око некакве ћорбалте, Главаш и калуђер Жарко, и кад је Жарко потегао сабљу на Главаша, те нехотице окрзнуо при томе Карађорђа по образу, и кад су на то Главаш и Пљако потегли пиштоље и убили Жарка, међ Србима се чуо застрашен узвик, да пуцају турски лагуми — мине — и сва српска војска окренула је леђа и вратила се живим и брзим корацима натраг на мокролушки поток.

Ово је онај догађај за који је војвода Милош Оореновић рекао позније проти Матији Ненадовићу, уда им је сваки скок, од Лаудановог шанца до Мокрога Луга, вредео по сто дуката“!

1 Прота Матија Ненадовић, стр. 200—201.