Годишњица Николе Чупића

ОУ

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 941

т. ј. једним ровом и земљаним насипом са стране тврђаве, који је почињао код окомака на Сави, па свршавао на падинама са стране Дунава, и разместили су по рову своју војску и своје топове, те се тако обезбедили од њихове пушчане и топовске ватре с бедемова тврђавских.

Свршивши овај посао преко ноћ, Срби су одмах, сутра дан, почели пуцати из својих топова из паралеле, противу горње тврђаве.

Капетан Радич Петровић, и ако је преко ноћ при копању паралеле, био погођен непријатељским пушчаним зрном у крста, од чега је после кроз цео свој век остао грбав, управљао је и тада српском артилеријском ватром, и упућивао је Србе како и шта треба даље да раде против тврђаве београдске.

Ну пуцање Срба на београдску тврђаву није удило много ни бедемима тврђавским, ни Турцима Београђанима у њој, јер су се, ови сви, заједно са својим фамилијама, били настанили у доњем делу тврђаве, доле на Сави, где српски топови с Калемегдана нису могли добро и штетно да погађају у Турке, и Срби су одмах увидели, да би много боље било по њих, а зло и горе по Турке, кад би ово бомбардање тврђаве београдске могли да врше с онога војног острва на Дунаву, под самом тврђавом београдском, да ово острво није случајно аустријско, где они не смеју да иду.

Ну један од Турака Београђана, између многих других, који су били заостали у београдском граду, докаже Србима, да доња полутина тога острва припада београдској тврђави, а никако аустријској држави, и Срби за то одреде: Милоја Петровића и Вула Илића с 500 српских војника и једним топом, те ови пређу 8' декем-

' Антоније Протић, који је тада, као војник српски, био на овоме острву, каже у својој Повесници, којом смо се

ГОДИШЊИЦА ХШ 16