Годишњица Николе Чупића

246 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

Срби су још омрзли на Сулејмана и за то, што је он на молбу Срба узео на се да посредује код Турака Шапчана, да и они предаду Србима своју тврђаву, па је Србима казивао да у томе смислу ради, док су Срби сазнали из неких његових писама, која је слао у Шабац, да ради код Турака супротно томе и да баш подстрекава Турке Шапчане против Срба.

За тосу Срби изјавили Сулејману, да пе могу више да га трпе ни у доњој београдској тврђави и захтевали су од њега, да се сели са својим јаничарима у Турску.

Сулејман-паша пристао је на то, јер су му Срби обећали, да ћеи њега с фамилијом му, као и све његове јаничаре, пропустити сувим кроз Србију и даће се на путу бринути о његовоме издржању и његовој безбедности, а за Турке Београђане казали су да ће их оставити и даље на миру у Београду и да ће се бринути о њиховој личној и имовној безбедности.

Поверовавши овим свечаним уверавањима Срба, Сулејман-паша предао је Србима и доњу београдску тврђаву, кренуо се на пут са свима својима 23 Фебруара 1807 год. цариградском џадом и праћен једном четом Срба која је требала да га чува и да га брани док буде путовао кроз Србију.

6. Мевера и Срба и Турака. Смрт Сулејмамова. Покољ Турака у Београду

Пред сеобу Сулејманову и баш пред његов полазак из Београда, стигао је у Београд. вративши се из Цариграда, српски изасланик Петар Ичко, доневши собом глас, да од мира нема ништа; да Турска није одобрила примирје углављено на Делиграду с Ибраим-пашом и да је одрекла мир са Србијом, који је с Ичком била углавила.