Годишњица Николе Чупића

312. КАКО СЕ ОСНОВАО ТУГСКО-СРПСКИ ЛИСТ „ПРИЗРЕН“

доведоше преда њ' једнога човека Скопљанца. Паша га одмах упита: које је вере и које народностиг Овај одговори да је рисјанин (хришћанин). Паша му поднесе тада један број „Призрена“, ослободи га да седне, и умоли га да прочита један чланчић српскога текста, и да му по том преведе на турски, и објасни му шта је прочитао. Паша је контролисао превод помоћу истог чланчића на турском језику. Скопљанац је прочитао, и на турском језику казао је паши шта је прочитао. Паша га задржи да остане и даље међу осталим мештанима, који дођоше са Тодорчом. Паша тада упита Тодорчу и остале, да ли је тај Скопљанац одавде, и да ли га познају. Сви одговорише да је старином из Скопља, да је једне вере и народности с њима, а једном од истих и комшија. Пошто је то чуо, Сафет-паша извуче из своје торбе бугарски лист „Дунав“ који је тада излазио у Рушчуку, и био званични орган Дунавског Вилајета, и даде га Тодорчи, показав му прстом извесно место да га прочита, објасни му, и преведе на турски што је прочитао. Тодорча уге „Дунав“, поче да га чита, узврда се, и после приличног муцања, није могао да разуме шта је читао и да паши преведе. Сафет је онда свима редом Тодорчиним друговима подносио, и пиједан није могао да објасни паши онај чланчић из „Дунава“..Сафет се тада јако наљутио и почео је грдити Тодорчу пред свима: 5 „Ти си неваљао човек, ти си прави музевир“ (интригант). Тако се паша осуо на Тодорчу, да је овај са својим друговима устао и отишао без збогом. Како је за време ове сцене био присутан и скопљански мутесариг, то је паша у присуству Тодорчином и свих осталих наредио мутесарифу да обрати строгу пажњу на понашање и рад Тодорчин, јер, вели, сад се уверих да је то рђав човек!

Кад се Сафет-паша с овога пута у Призрен вратио, одмах је дозвао Т. Станковића, и рекао му је, како