Годишњица Николе Чупића

314 КАКО СЕ ОСНОВАО ТУРСКО-СРПСКИ ЛИСТ 4ПРИЗРЕЧА

ковић преводећи с турскога тај став, место да преведу како је било у турском оригиналу: «„Овдашњи Бугари», изменише и преведоше то са: „Овдашњи Орби“ Видев то сутра дан, Абдураман-паша, позове их обојицу преда се у конак, и. почне их грдити, а Станковићу је још претио, да ће га послати у Анадол, или у Видин у заточење, ако и даље буду у листу спомињали име: Србин.

Станковић му тада примети да овде нема Бугара, но да су само Срби, који су верни цару. — Није истина — викну Абдураман-паша, овде нема Срба но Бугара. Станковић му одговори, да не би било лепо, шта више да би била и срамота, да један званичан орган вилајета не зна какве народности има у своме вилајету. — Срби су тамо у Србији, од Ниша, од границе, а овде их нема — рече набусито паша. — Молим вас, рече Станковић — да ми ово објасните: кад би Султан покорио и повратио од Србије Алексинац и Параћин, шта би онда били они људи који би дошли под нашу управуг Наравно да би онда то били Бугари — рече Абдураманпаша, и тако се изјави да он под именом Бугара разуме рају, дакле онај елеменат који је покорен и понижен.

Тада му Станковић рече, да Њ. В. Султан има за своје верне поданике не само Бугаре, но и Срба, Грка, Цинцара и других народности, који су му исто тако верни као и Турци, па им не треба украћивати да се својим именом зову, и својим матерњим језиком пишу.

Изгледа да је овако објашњење нешто ублажило опаког пашу, али је он остао ипак при својој наредби, да се у будуће не сме спомињати у листу српско, већ бугарско име, кад буде речи о вилајетским хришћанима.

Али он није на томе зауставио своју мржњу према

овој двојици Срба, но је тражио згодну прилику да их се отараси, те да за уредника доведе кога Бугарина, Ну, како га је руски консул г. Јастребов мрзио, то је по