Годишњица Николе Чупића

С МОРАВЕ НА ВАРДАР ЈКУ

њихне престонице Цариграда, прототипска источна небрежљива консервативност стоји мирно уз напредну елеганцију фине и деликатне Европе, и често не показује никакве воље да се од ове последње чему научи.

Од Биљач-хана ишли смо даље уз долину Моравице, гледајући Прешево на десно преко долине на последњој

била чесма. Зграда је сва била сазидана од тесаног неокреченог камена, и дувари су сви готово били од дима почадели. Чистоте у тој згради није било никакве. По собама су ходали миши, пацови, ласице, гуштери, скорпије и друга много ситнија животиња. Посланик је Санцендорф једном нашао у својој постељи змију, те ју је пресекао сабљом» (К. Ј. Јгесек, (. 6. т. 1877, 423—494). Овде нам се црта као неки прототип из престонице, за којим су се ређали остали — с потребним променама — до мањих места и путова и села. Богати Кукли-бег призренски у завету који се везује са годином 1537, помиње многе караван-сераје у Шризрену, Скопљу, Скадру, Лешу и другим варошима и селима оних крајева. (Јастребов, Подаци за историју српске цркве. 1[13—118). Један од. познијих путника, из аустријске посаобине од 1719 године, има опис хана из Беле Паланке на Нишави. «Спроћу Паланке — бележи се у том путолису — на другој страни има једна лепа механа, коју Турпи зову хан пли караван-серај. Оваквих ханова има много у Турској; у њима се може да преноћи за бадава, а Турци их граде и засевап. Зграде су ове доста велике, мало су дуже него што су широке, и зидане су од камена а покривене бакром или оловом. Унутра је велика празна просторија без икаквих соба, сем ако се не би саградио какав собичак, кад се зна да ће какав паша да сврати ту на конак. У средини хана ложи се ватра, око које путници простру своје сиџаде које носе у теркијама, и ту спавају. Са стране поред дувара од хана, привезана је путничка стока, која је обграђена једним ниским зидом тако, да преко овога виде и путници своју стоку, и стока њих. Ови ханови нису никад без лепе бунарске воде, ако немају чесме за пиће и за уживање. Има често близу ханова богомоља у којима се путници могу да помоле Богу, купатила за купање, и дућана и радионица да човек може ту да набави по нешто што му треба за пуг». (К. С. Протић, Отаџбина ХХП, 64—65).