Годишњица Николе Чупића

Ме

ЏОН ХАУАРДА 31 |

нашем роду поделити у две групе: једни су велики научари и мислиоци, богате ум људски и облагорођавају човечије срце, као што су: Платон, Аристотело, Виргил, Данте, Микел Анџело, Шекспир, Монтескије, Гете, Волтер, Русо и други; други су велики раденици, поред тога што су велики мислиоци и племенити људи; одушевљени великим идејама, које их покрећу, а чији су они врло често и творци, они животом својим печате своја велика, дела, да их боље човечанству очувају ; после Сократа и витлејемског богочовека и његових апостола овамо би дошли Гилилео Галилеји, Ђордано Бруно, Христоф Колумбо, Франклин и Џон Хауард.

Ако су се читаоци „Годишњице“ користили свим оним, чиме је, племенитошћу неумрлог Николе Чупића, обогаћена за последњих двадесет година наша сиромашна књижевност, онда су они имали згодну прилику, да сеу њој, а нарочито у г. Милићевићевим „Животима и делима великих људи“ упознају са свима овим светским великанима, којима се човечанство поноси. Једини је Џон Хауард, који по нашем скромном мишљењу стоји на истој нози с најодабранијим светским првацима, а о коме код нас још није било говора. Редови што иду показаће мислим најјасније, коликих је и каквих услуга овај човек учинио роду људском, па према томе и нама, и колико је његов живот у добру светао.

У Матијевом јеванђељу (ХХУ. 36) стоји : „Го оијах, и одјенусте ме; болестан бијах и обиђосте ме; у тамници бијах, и дођосте к мени.“ Последник Христов овде врло прецизно и кратко дефинише врлине људске и упућује нас, како да се понашамо према ближњима нашим. Али се по реду ових јеванђелских речи види јасно и поредак у развићу алтруистичких човекових осећаја, нарочито у њиховој интензивности и јачини. Јер, док су заповести:

ДР РЈУ Ру "АЈ

а а авсаће и

“