Годишњица Николе Чупића

318 ЏОН ХАУАРД гладнога нахранити, жедног напојити, нагог оденути, јасне за свакога још у првим почецима хришћанства, а сигурно и пре овога; докле је помоћ у болести исто тако дужност, која прати хришћанство још од првих почетака његовог развијања, дотле је брига за становнике тамница производ виших и савршенијих социјалних и моралних појмова, који су се уз хришћанство постепено развијали, који се данас у велико развијају, али који још нису доспели до свога савршенства. И доиста, проповедници су хришћанства радили још у прво време на облагорођавању срца и духа човечијег, и још у прво време ми их видимо, где се труде око тога, да улију и развију код својих верних дарежљивост према оскуднима, нарочито према кљастим и убогим. У даљем развијању те мисли и тих тежања дошла је установа болница, које су најпре подизане уз цркве и манастире, а тек доцније оделито, за се. Али су и код ових, болнице за телесне много ранијег порекла од болница за душевне болести. То долази од туда, што се у прва времена у незнању држало, да су чак душевно болесни нека виша створења, или да се у њима крије неки добар или зао дух.

По нашем данашњем схватању, за које, као што ћемо одмах видети, имамо много да благодаримо Хауарду, задаћа је казнионица скоро иста као и задаћа болница : оне имају у моралном смислу да на осуђеника утичу онако, као болнице на болеснике, и још више: у њима према нашем мишљењу има по могућству да се надокнади оно, што је друштво пропустило да према појединцу учини помоћу породице и школе.

За тамнице се зна још од најстаријих времена. !) Њих је било у Китају још на 2600 година пре Христа,

') У богатој стручној књижевности ђ. у. Нобзепаог! и

У. Јасетапи Напађисћ дез Сејапопјаууезеп5. Књ. [. Натђиге 1888. — Фонницкаго И. Л. Ученије о наказаши вљ свази