Годишњица Николе Чупића

ЏО'1 ХАУАРД а 318 за тим у старом Вавилону, у Јевреја, као ми у класичких народа. Али су старе тамнице сматране само као средство за држање притвореника, и то више до саме осуде но после ове. Већ по томе, што је тамница имала да служи као принудно средство за признавање дела, за које је појединац био оптуживан, може се судити о грозости њеној. Примењена као казна, тамница је имала да буде телесно мучење и страдање осуђенога, праћено оковима и везивањем за стене, а вршена је пе местима, најмање подесним за здравље осуђених. О санитарним се обзирима није водила никаква брига, а они, који су имали по мало сламе, да је пода се простру могли су се сматрати за најсрећније, па ма она под њима и иструнула. (0 болеснима се није водила никаква брига, те се често дешавало, да умрли у тамницама леже у њима по читаве недеље, и несарањени се распадају. Врло је био редак случај, да се држава бринула о храни осуђених, који су, и кад из ових изиђу, имали најчешће да буду жртва тамничких управника. На овим је тамницама с правом могао да се стави Дантеов натпис „Пазсјаће оста. зрегапха уо1 сјћ' егбгаће.“

И управо се не зна, где су за цело ово време, све до ХУШ. столећа, биле тамнице црње и горе. Зна се н. пр. да су Млетци у ово доба били једна од најнапреднијих

"и најбогатијих држава ; њихове тамнице су биле страшне.

То је приметио чак и војвода Драшко, те намо њима овако прича Горски вијенац ст. 1458—1485 и 1497—12500):

6 торвмовђдађијемђ. С. Петербургљ 1889. — Кгоћпе К, БећгЂисћ дег СејапепјазКипде. Зпшеагт! 1889. — Пи Сапе Е. Е. Те ршизћтеп! апа ргеуепшоп о; сгтште. Гопдоп 1885. ГереПеНег. Зузете репшепшајте. Рам 1875. — Тћопаввеп,

Етдев зиг Гћабојге ди дгој стшитеј дев репрјез апејепз. Рат, ВгихеПез 1869. — Еђегђу. бевсћјсћје дев бе!гапеп в5ууевепз 1858.

Зе РО",

па а оваа),