Годишњица Николе Чупића

520. ПОН ХАУАРД

„Бјеше једна кућа превелика,

у којој се грађаху бродови;

ту хиљаде бјеху невољниках, сви у љута гвожђа попутани, те грађаху принципу бродове. Ту од плача и љуте невоље

не мили се уљести човјеку. Једни сужњи бјеху приковани

у путима на веље бродове,

то возаху по мору бродове;

ту их љетње горијаше сунце

и дављаху кише и времена,

не могаху из везе шенути,

но ка пашче, кад га за тор свежеш, ту чамају и дневи и ноћи, Најторе им пак бјеху тамнице Под дворове ђе дужде стојаше; у најдубљу јаму коју знадеш, није горе но у њух стојати; коњ хоћаше у њима цркнути, човјек пашче ту свезат не шћаше, а камо ли чојка несретњега. Они људе све тамо везаху,

И дављаху у мрачним избама; сав претрнем, да их Бог убије кад помислим за оно страшило !

–— == | ==. == — = — —

Познао сам на оне тамнице, да су божју грдно преступили, и да ће им царство погинути и бољима у руке уљести,“ У овим узгредним напоменама ми сене можемо задржавати дуже на описивању средњевековних тамница,