Годишњица Николе Чупића

о –—

ЏОН ХАУАРД 3

|

и ако би тај посао захтевао најстрашније перо и при самом помислу на тауерске лагуме и подруме, на стару Бастиљу, на нирнбершке и хамбурске тамнице итд. Место сваког другог описивања ми ћемо дати два три места из народних песама, која на свој лаконски начин најречитије говоре о страшном стању средњевековних тамница. Кад браћа Дињар-Бањанина (женидба Влашића Радула) излазе из тамнице,

„Коса им је њом би се покрили,

Нокти су им, укопали би се,“ а у песми Марко Краљевић у Азачкој тамници описује се ова:

„Тамница је кућа необична:

У тамници вода до кољена,

Од јунака кости до појаса;

Туде иду змије и јакрепи,

Хоће змије очи да попију,

А јакрепи лице да нагрде,

Да отпадну ноге до кољена

И јунаку руке до рамена« — па се онда вели, да, пошто се све ово са сужником збуде

„ја ћу пустит сужња без динара,

Изнијећу туц'ка на сокаке,

Нека проси, нек се љебом рани.“!)

1) Ових описа има још у више народних песама. Тако у песми о Јанку Јуришићу (Вук П. 320) читамо «јесте њему тама додијала, Те он цвили јутром и вечером Досадио студену камену.» Или у песми Краљевић Марко ч Муса Кесеџија |Јб1а. 40:—403) «И кости су њему иструнуле. Има пуно три године дана, Како сам га врго у тамницу Нијесам је више отворио» — а кад су га извели «Коса му је до земљице црне,

ГОДИШЊИЦА ХШ