Годишњица Николе Чупића

~ >

ЏОН ХАУАРД

По другој опет народној песми („Високи Стеван и Вук Бранковић“ — у Петрановића књ. П. стр. 364). » У тамници кући необичној Студена је вода до кољена, А из воде шаша до појаса. А по њој се џилитају гује, Гује кољу а јакрепи штипљу.“

Још се драстичније представља тамница у песми „Марко Краљевић и аждаха“ (Петрановић Ш. стр, 117. Сравни у истој књизи стр. 403 и песму „Бановић Секуда у арапској тамници“ као и „Од Хорвата Мато“ у Вука Ш. стр. 344.), где је

„У тамници триста басамака

У њу стави неситну аждаху Све је храни од јунака месом.“

Све до Хаурдовог времена тамнице су сматране као пештере, у које су бацани оковани људи, да илиу њима с временом сврше, или да из њих изађу кљасти и сакати, не ваљајући ни Богу ни људима. Па ипак ми морамо приметити, да Хауард није био баш први, који је забраздио по пољу тамничких рефорама. И пре њега било их је њих неколико, који су на томе радили, и ми ћемо их одмах именовати. Али ипак ни један се није био одао послу с онолико љубави, храбрости и самопрегоревања као он. Кад је по други пут, већ под старост. слаб и из-

Полу сгере, полом се покрива; Нокти су му орати (06') могао. Убила га мемла од камена Поцрнио као камен сињи.»> Са свим се тачно црта стање средњевековних тамница, кад се каже, да њихови становници не знају «кад им) љето дође» нити «кад (им) зима дође.»