Годишњица Николе Чупића

324 ЏОН ХАУАРД

лично запуштена ове, нарочито за оно доба значајне речи: Рагшт ез| соегсеге Шргођов роепа, 151 ргођов е сјав Фвејгрипа. ;

После пола века подигнут је у Турину (1757) „дом добрих савета;“ а за тим један сличан завод (1760) иу Мљеткама. Најпосле год. 1766 довршена је у Милану једна казнионица, која је по речима самог Хауарда служила на част Италији. Кад ју је он гдд. 1781 видео, нашао је у њој срећно комбиновану економску с архитектонском страном. И Филанђери је имао само да се задахне овим великим примерима, те да доврти велико дело свога господара. [1764), постављајући цео казнени систем на са свим научну основу, сједињујући за то у једну целину општа начела својих гретходника Монтескија, Д'Аламбера и Бекарије. Ова је миланска казнионица служила за углед и сној, која је позније, за владе Марије Терезије, подигнута у Гану, и за коју се, као што ћемо ниже видети, Хауард тако много одушевљавао. У осталом, све што је он овде видео, била је само последица дугих напора графа Вилена ХТУ., који је своје назоре о казнионицама изнео јасно у своме: Метоте =иг ]ев тоуепз де соггјеег 1е5 та а ецџгв еБ Јев Випбашв а Јепг ргорге ауап(аге ег де Јев гепдге ш ез а |'Ефа;, штампаном у Гану 1771 (друго издање у Брислу 1841). Мисли графа Вилена прешле су у брзо преко мора и почеле су хватати корена у Енглеској, а још више у Сев. Америци. С одушевљењем прихваћене од Квекера, следбеника Пенових, оне су довеле до подизања чувене Филаделфиске казнионице у Валнутској улици, која је за дуго доцније била углед многим казнионицама како у Америци тако и у Европи. _

Али су сви ови покушаји били још увек усамљени, и мии после њих једва можемо и смемо да израз „тамница“ заменимо изразом „казнионица.“ То ћемо моћи и