Годишњица Николе Чупића

__ЏОН_ХАУАРД 525

смети учинити тек пошто видимо, шта је за казнионице и све што с њима стоји у вези, учинио Џон Хауард, и како је његов рад и његов живот утицао на доцније развијање овог питања, чији су нови апостоли, последници Хауардови били: Мирабо, Франклин, Бептам, Сурингар, краљ (шведски) Оскар и многи други.

У саборнаци св. Павла у Лондону види се при улазу, с десне стране олтара, поред осталих и статуа једног слабог и болесног старца у старинском римском оделу. У једној руци држи он завијутак артије, у другој кључеве, а пред његовим ногама виде се искидани окови. Овај достојанствени споменик, пробуђивао је у мени увек, кад год сам га гледао, успомену на једну велику слику у сали салпетријерске болнице у Паризу, у којој данас држи предавања и експериментише чувени психијатар нашег времена, Шарко. Та слика представља врло живо прелом у лечењу душевно болесних, извршен у тој истој болници крајем прошлог и у почетку нашег столећа. Асоцијација мисли овде није ни мало чудновата, нарочито кад се узме у обзир, да су јунаци и овог споменика и оне слике у суштини саме замисли истоветни људи: и један и други разбијали су тешки лед предрасуда а незнања својега времена и неуморно, с беспримерним пожртвовањем и самопрегоревањем радили на ублажењу зле судбине бедних и несрећних. На споменику у цркви св. Павла чита се овај натпис: » Овај је одлични човек био тако срећан, да је још за свог живота уживао поштовање, на које је по својим врлинама имао потпуно право. Скупштине Енглеске и Ирландије изјавиле су му своју захвалност за особите услуге, које је учинио отаџбини пи човечанству. Наше су казнионице и наше болнице поправљене његовом мудрошћу. По овим се