Годишњица Николе Чупића

ПОН ХАУАРД 324

ски трговци, и имзли су познату под њиховим именом кућу у Лонг Лену |Бтпшћћеја). Биографи су Хауардови покушавали, да га доведу у сродничку везу с познатом аристократском породицом истог имена у Енглеској. Али је то излишан и готово смешан посао. Хауарди су, а нарочито отац Џонов, имали да захвале за своје велико имање једино своме валиком труду и примерном животу. Почевши да ради као пуки сиромах, отац је Хауардов завршио своју трговину као човек, који је нуђен свима почастима у Лондону. Но он је претпостављао овима миран живот, те се с тога повукао у Кардиктон (Веа(огав ге), где је син му Џон провео своје детињство. Младог је Џона васпитавао најпре један наставник с хуманистичким тежњама и ако слаб педагог, а за тим је дат у један завод, у коме је у главном имао да стекне трговачка. знања. Говори се, да он никад није био у стању, да правилно пише на свом матерњем језику, и да је остале језике знао врло површно, изузимајући Француског, у коме је био јачи. Каква особита научност није се ни могла претпостављати код младића, који је отпочео своју каријеру као чирак у једној трговини готових јела. Али скора смрт Џоновог оца и добро имовно стање, које је за њим у породици остало, ослободили су младог Хауарда од бриге и мисли на ма какву трговину, па и ако баш није могао располагати својом очевином све до навршене двадесет четврте године, то му је ипак оно, што су му старатељи одредили на живљење, било довољно, да му потпуно осигура независан и безбрижан живот. Тако је он могао напустити трговачко спремање и посветити се читању, те се ускоро за тим одати на путовања, која су са своје стране утицала на стварање нових тежња, тако благотворних за цео човечански род. Данас се има мало појединости, које би бацале више светлости на његов први пут, али он мора да је био врло