Годишњица Николе Чупића

338 ЏОР ХАУАРД

плодан, јер у својим познијим путовањима није он могао набавити оне одабране уметничке творевине, које се налазе у кући му у Кардинктону. У најранијим пак његовим годинама, још у детињству му, било је знакова, по којима се могло закључити, да ће из њега изаћи одличан филантроп, јер је он још тада показивао склоности за доброчинства. Никад се сиротни и оскудни у његовој околини нису узалуд обраћали њему за помоћ. Убеђен хришћанин, одгајен можда и сувише строго, његова су дела била увек у сагласности с његовим веровањем, и он никад није губио из вида божију заповест, да на сиротињу не треба заборављати. Већ је у ово доба дужност била главни вођа у његовом животу. Све што је држао да му је дужност, чинио је с особитом ревношћу и одлучношћу. Околности, које су пратиле његову прву женидбу, најбољи су доказ за ово.

Како је био њежног здравља, то је отишао био у Бристон на море. Вративши се отуда он, тешко оболео, падне у постељу и боловао је у Њуинктону код извесне г-ђе Лојдор. Ова је милостива жена тако усрдно лебдела над њим, да је он сматрао за своју дужност, да јој по оздрављењу понуди своју руку. И ако је она била два пут старија од њега и сама врло њежног здравља, ипак се Хауарду чинило, да јој ни на који други начин не може дати израза својој захвалности до женидбом. Кад је после трогодишњег срећног брачног живота, у коме је Хауард искрено волео своју супругу, ова умрла, он се опет одао путовању, и сад је већ пошао и даље, те је у овом путу непосредни почетак свему његовом доцнијем дблаготворном раду за род људски.

Хауард је желео да посети и види Лисабон, који је био уништен и опустео после страшног земљотреса од 1795. Неким срећним случајем за човечанство он на том путу допадне Француске тамнице. У његовим поз-

Права —______ _-