Годишњица Николе Чупића

330 ЏОН ХАУАРД

он по нова удовац, пошто му друга подлегне у порођајним мукама, оставив му јединца сина. Па ни ово није био последњи бол ни последња несрећа, јер му је овај син, који је матер своју стао живота, био доцније дуго повод многим бригама. Пошто се више од три године мучио сам с њим, чувајући га сам и васпитавајући га, и трудећи се, да и даље иде путем доброчинства, којим је ишао заједно са својом непрежаљеном супругом, он се реши, да сина даде на негу у једну породицу, а да сам на ново путује. На овај се пут он дуго спремао и кренуо се нањ тек, пошто му је синчић могао поћи у школу.

Сад је Хауард на ново пропутовао Италију, Француску, пролазећи кроз Ђенову и идући у Милан. Из дневника, који је водио на овом путу видимо, каквог је племенитог срца био овај човек. Из сваке врсте провирује његова усрдна побожност; строго испитивање властите савести и ватрено веровање ублажују се код њега неким особитим страхопоштовањем, али уздижући се кади кад до екстаза, бацају јасну светлост на његов хришћански карактер. На овом путу, размишљајући и одајући се потпуно Богу, он као да се дефинитивно решио, да му поклони цео свој живот Само се његовом беспримерном побожношћу могу објаснити и његова особита енергија и његово узорно пожртвовање, главни стубови за успех његових великих предузећа.

Из Италије се Хауард вратио преко Ђенове у Париз, који му се тада (1775) није ни мало допао, прљав и без тротоара као што је био. Из Париза је отишао у Холандију, у коју је и доцније долазио врло радо, и коју је и волео нарочито због верске слободе, која је у овој земљи одавно владала. У Холандији је остао дуже времена, па се за тим опет кренуо на југ, и ударив опет на Париз, прошао је кроз Лијон и сишао низ Рону до