Годишњица Николе Чупића
~
С МОРАВЕ НА ВАРДАР 1
чувале на балканском полуострву почињући од Цариграда, па свршавајући иза Бање Луке. Свуд около низак миндерлук, а по миндерлуку јастуци са Соломоновим словом од чохане пантљике пришивеним. Ни стола ни столица, пошто сето с миндерлуцима не слаже. Икона и пред њом кандило. На средини собе стајао је мангал, који је на похладном јутру довољан био, да угреје собу толико колико је пријатно било, топлотом која је са свим друкчија од топлоте што из пећи долази. !)
Пре него што се растанемо с Кумановом, у које је, чини ми се, још најмање продрла Европа, да проговоримо нешто и о мангалу и начину грејања од старине. У нас се већ једва разуме, да има у нашој највећој близини и
' Куманово се не помиње одавно. Јеротије Рачанин који је овим путем пролазио 1704 год. путујући на хаџилук у Јерусалим, спомиње после Врање као конак (а то је обично растојање Куманова) некакво место Коштуне, којему опет данас трага нема, а по опису ни Куманово не може бити. Место из Јеротијева путописа гласи: Из Врање дојдосмо на 12 конак у Коштуне, недомак 40 цркви; ту је прежде велика варош била за српског господства, и сад по турски зову крк клиса, п видох ту корита камена око бунара много множаство велми големо за дивленије, и чудимо се, и над тој вароши видјесмо три хлма велми висока, Богом саздана, а на врху равна, и от једне стране може чловјек попети, а от ине не може, и то зову шаторишта Марка Краљевића и Милоша Обилића и Новака Дебелића; и ту се у јутру угоди принесеније мошти свјатије Петки Трновскије, једне те цркве храм, и пазар се купи, и ту обретосмо обилије хлеба и вина, и слави Висарион наш друг!» Да ли су Коштуни место Жеглигова% Даљина би метала на ово место, али опис места се никако не подудара с Кумановом. Патријарах Арсеније Чрнојевић, путујући 1683 на хаџилук из Пећи, ноћио је близу Скопља у селу, прошао је Скопље, не задржавајући се, и конаковао је у Младом Нагоричном, даље на исток од Куманова. И он је морао проћи кроз Куманово, али о њему није
ништа забележио.
“>
ГОДИШЊИЦА ХШП.