Годишњица Николе Чупића

20) С МОРАВЕ НА ВАРДАР

ефендија, и родом је из Таслиџе (Пљевља). Говори српски, али с акцентом поремећеним по турскоме и с многим турским речима. Од Куманова је сменио Мехмед-Емин-ефендију неки Хусеин капетан, од Митровице, опет из Босне, али из ново-пазарскога санџака. Он је, у неку руку, боље говорио. У Скопљу је тумачио један мајор, који је дуго служио у Босни, и жена му је из Босне. Тако сам имао да видим три типа људи из наших крајева у турској служби. И чудне судбине! Као некадашњим граничарима што је немачко име обележавало сваку ствар њихове наставе, знања и службе, тако је, и још више, овима све турски што се тиче службе и војничког знања њихова. Силан је уплив државе и државнога реда, па ма та држава по себи најтраљавија а најнеуреднија била! Уз то људи су то прости, и док су оно турски и оно мало што служби треба научили, много их је муке стало, и много су, види се, свога поборавили. Сва наша просвета, све што смо у Србији и другим крајевима просветним радом постигли, и не постоји за ове загубљене синове нашега. народа. Од нашег језика они знаду просте Форме његове, знаду оно што је у њему примитивно и што се у сваком селу зна. Све што су мисао, просвета, наука, поли– тика, државни и друштвени живот и саобраћај у њему израдили, њима је непознато. Језик апстракције, језик: мисли, оно што је тако рећи, у сваком језику најлепше, њима је запечаћена књига. Они су материјал, који је другима пао у руке пре него што је сам о себи какву свест добио. Мутно мисле о својим везама националним; не разумеју и немају никаква осећања ни за прве најпримитивније дужности "према народу. Они раде своје материјалне послове; они излажу и свој живот мислећи да то тако треба; мислећи да су они Турци; или, још боље, не мислећи ништа, већ инстинктивно и без свести чинећи нешто на што је, традиционалном политиком, душа. ·