Годишњица Николе Чупића

С МОРАВЕ НА ВАРДАР 2

једне врло велике, тако да кажем зидане коцке. Зидана је до три четвртине своје висине. Последња и највиша четвртина подигнута је од дасака. Цела висина није особита и не достиже ни висину које год мунаре у околини. Турски географ прве половине ХУП века Хаџи-Калфа пише по свој прилици о тој сахат-кули да је „из времена неверника,“ т. ј. од пре турског освојења и да је „највећа од свију сахат-кула у хришћанству. Она бије сате и дан и ноћ, и чује јој се звоно на два сата у наоколо. Нарочит саџија брине се да је свеу њој у реду“. ')

Има бележака у споменицима, из којих се да видети да је на томе месту Скопље од старина. Познато је, да је постојану српску власт у Скопљу утврдио краљ Милутин године 1282. У животима краљева и архиепископа српских стоји записано, да је краљ Милутин подигао у Скопљу три цркве: Тројеручицу ва славнем гради Скопији, и црков светаго Георгија на реце Сераве, и црков светаго Константина ванутр града Скопија“ У другом једном мало ранијем бугарском споменику имамо још више података о Скопљу ХШ века, и поименце о овој цркви св. Ђурђа на реци Серави. То је повеља цара Костантина Асена, сина Тихова, који је био род Немањићима, а владао је од 1258—19277, дата манастиру св. Ђурђа »уна гори Врпини спрам Скопља града над Серавом“. Костантин Асен казује у тој повељи како је сишао „у доњу

ђ Гг. В. Карић, којега доброти имам захвалити ове податке о положају Скопља, пише ми да садашња скопљанска сахат-кула толико пажње не привлачи, колико би изгледало по овој Хаџи-КалФиној белешци. Томе може бити узроки пожар од 1689, о коме ћемо ниже говорити. Г. В. Карић, међу тим, веома хвали сахат-кулу у Велесу и вели за њу да је најзнатнија у ономе крају.

5) Ђ. Даничић, Животи, стр. 138. Одатле је то место прешло у летописце.

аереви ве врсни а леци

–саре са гзикри.ња

<=

славите Је о > ИН