Годишњица Николе Чупића

С МОРАВЕ НА ВАРДАР

да чоху Фесова турских војника и поданика држе у њиховом правом, вазда правилном облику. Ту ћете наћи казанџије, који праве казане и лепе мангале по Формама Бог зна од којега доба наслеђеним, а и новога времена тенеђеџије, који праве и плехане Фуруне тако по злу чувене код нас; ту ћете наћи мануфактуру европску и источну, ону нову и променљиву, сваке године и сваки час друкчије ; ову вајкадашњу, стару и непроменљиву, са вечитим мустрама и бојама њене ћитајке, шамалаџе, кутније, шамија и т.д. Онамо ћете наћи пушкара, који већ меланхолично гледа свој занат, и овде страшно потиснут силном Фабрикацијом и усавршавањем војевања и оружја; овамо кујунџију, где још плете своје Филигранске радове по мустрама, за којеон и не слути да су можда, чак од старих Јелина, онамо опет терзију и украј њега богато извезене комаде руха арбанаског, опет са вајкадашњим кројем, накитом и шарама оних истих мотива, које налазите и у Филигранским пословима кујунџијским и чак у пословима зидара или резача на кућама, на дрвеним резаријама у колико то само материјал допушта, и на разним споменицима. Израда бритава чувена је јако у Скопљу, и њом се баве неколико радњи између града и старе ћуприје изван безистана. Радња нова и стара, извозна и увозна, страна и домаћа, сеоска и варошка, овде се у чудној мешавини укршта и додирује. И ту је још врева, ларма, лупа заната, гурање, потискивање, погађање. То је све и досадно, али то све мами оним чарима које живот у себи крије. Имао сам доиста срећан случај, да се дан који сам провео у Скопљу десио дан недељнога пазара, и уз то ванредно лепога времена, те сам скопљански пазар могао посматрати у највећој живости његовој. Али требао би вештији посматрач, са много живљим од мојега пером и много оштријим од мојеге