Годишњица Николе Чупића

46 С МОРАВЕ НА ВАРДАР

оком, па да се потпуно исцрта слика ове старинске интересантне установе '..

То је каква таква слика данашњега безистана. Ну да погледамо нешто и на старије време, пошто су овакве установе не само својом организацијом, него и местом и грађевином свуда старе. Пролазећи кроз скопљански безистан, ја сам позади садашњих дућана на два три места опазио опале старинске зидове и сводове. Нисам имао времена да много распитујем и разгледам; за то сам о староме безистану тражио шта су путници пре мене забележили. Наш понајстарији путник који је нешто забележио јесте Гед. Јуришић >). „Овде у Скопју у вароши пише он — налази се једно велико старо, но са свим тврдо и врло лепо зданије, у којему много соба има, како на дојњем тако и на горњем спрату. Све су ове собе на ћемер (свод) сазидане; зданије је ово оловом покривено. У ово зданије уносе се трговачки еспаџи, од којих се овде и ђумрук узима. Овде приповедају да је ово зданије Душан саградити дао, које је у оно време за касарну српских војника служило“. И Јастребов о истој згради мисли да је још од цара Јустинијана, и наставља овако: „Зграда је врло добра, двокатна и зове се Куршумли-хан. У њојзи су магазе, а има и неколико балкона, од тесаног камена. Сводови су тако јако начињени, да ће још дуго и дуго трајати. —- — Осим овог хана има

5 Ја сам описао овде, како сам умео, шго сам сам опазио. Пазар цариградски, који је, донекле, прототип свима овима, описивали су многи. У нашој књижевности пазар је цариградски описао др. Владан Борђевић у књизи „Цариград и Букурешт. Београд 1874.“ У иностраној књижевности најчувенији су описи Теофила Готје у његовој познатој књизи о Цариграду, и де Амичиса (Едтопјо де Апјећа, Сопзбабпорлје. Тгадик де 1'Њанеп раг Мте Т. Сопотђ. Раглз, Насћебе, 1883, стр. 71) опис који се једва може надмашити.

3) Дечански првенац, У Новом Саду 1852, стр. 117: