Годишњица Николе Чупића

С МОРАВЕ НА ВАРДАР 41

и других прастарих зграда, као Сули-хан, Кјутуб-хане т, ]. библиотека која стоји празна, Капан-Хан итд“.') Познати Француски путник и етнограф Лежан забележио је такође две три речи (из 1867) о безистану или како га он зове караван-серају. Он се сећа мало пре помињатог варварства грофа Пиколомини, наводећи како су тада Аустријанци хтели да запале ту зграду, па нису могли да то изврше, јер је и даље остала. Лежан је на стубовима и на зидовима распознао уписана имена, разних дубровачких трговаца |н. пр. Летаспај, који су ту имали своје канцеларије. Лежан се жали на небрежљивост турску, да она довршује из дана у дан разоравање које су започели аустријски војници пре 200 година 3),

Још има једна црта, која особито карактеристично дира оне који долазе са Дунава п Саве, а то је продаја воћа у Скопљу. Кад се на ту страну погледа, мора се помислити, да она планинска линија што дели воде Дунаву и Егејскоме Мору одваја два света један од другога. И у ошште, воће мал' те неће давати Скопљу његово најглавније обележје. И у безистану и на пијацим иначе по улицама воћа је изобиље иу количиниим у каквоћи и у различности, Тек сам у Скопљу разумео, за што су наши Македонци свуда воћари 3. И клима ће и положај чинити, те има бољега воћа овде него с оне стране планина, што својим уморним масама на озбиљној ширини међу западном Моравом и Вардаром балканско полуострво двоје. Али без икакве сумње, људи овде воће и много боље негују. Ја сам провео у Скопљу 27 и 28

1) Гласник 57, 41.

зу Те фоџг ди топде раг М. Едоџага Сћагфоп. 1873. Репхјете зетезге. Раглз. Насћебће. 156.

3) И у самом Цариграду, тде су воћарнице тако раскошне и елегантне, благодарећи дивном положају светске вароши, мало где да нс можете воћа пазарити нашим језиком.