Годишњица Николе Чупића

48 С МОРАВЕ НА ВАРДАР

Октобар 1586. Ма да је прошло време лубеницама, и дињама, којих у Србији већ нигде нема, овде их се пуно по продавницама. налазило, и говоре људи да их се налази преко целе године. Јабукама хао да особито годе горе што се простиру средином Балканскога полуострва. Знам да су у Србији најбоље из ужичкога округа. Уз Мораву идући, у Врањи се оссћа знатан напредак у сортама, сласти и укусу јабука. Скопље им је и за поглед и за сласт право средиште. Већ се и у Београду зна за чувене тетовске јабуке, а Тетово |по староме Хтетовој је јужно од Шара, а западно од Скопља, и биће на славнији предео за производњу јабука. И по Цариграду се продају тетовске јабуке; само што им се (као, на жалост, свему нашем) не зна право име, него често иду под албанске. Јабука ситних и крупних било је тако пуно и целим камарама, да је у очи падало, и ја тога

нигде нисам видео у толиким количинама на продају. Али тип и карактер питомије и јужније климе, акценат природној производњи давало је грожђе. Грожђа, особито дренка, било је ванреднога, да га се онакога ни у Цариграду видетине може. Тај је дренак крупан, меснат, боје црвенкасте (као пловдинка, коју обично у нас скраћено зову динка) угаситије и отвореније, жуте као ћилибар, и црне. И код нас је то тако звано грожђе за трпезу, које се особито цени и врло негује, али колико знам, оно никад не сазри, или врло ретко, и укус му увек има нешто непотпуно, што не може како ваља да задовољи. Али укус је овде укус потпуне зрелине што даје цену овоме грожђу, и што се и по самоме светлијем и отворенијем изгледу с места познаје. И тога је одличног воћа такође пуно било. Кувани кестени пушили су се на продавницама на све стране и по пазару и ван њега. Осем тога, крушке, мушмуле, оскоруше виделе су сеу гомилама на све стране. Са воћа, које најбоље показује не само при-