Годишњица Николе Чупића

6

“ Х, % а

С МОРАВЕ НА ВАРДАР 49

роду, лепоту и родност земље, него и вредноћу и марљивост становништва, да пређемо и на друго, што карактерише природу пољске привреде у скопљанској околини. Пиринач се, чини ми се, од старијега времена, сејао у Скопљу, и обиље воде, уз веома топлу летњу климу, чини Скопље особито подесним за производњу пиринча. Казали су ми турски чиновници, да се сад пиринач не сеје због санитетских разлога. Казали су ипак, да има у околини Скопља Оризар-хас, као нарочит предео, за сејање пиринча, Нисам могао разабрати где се баш налази тај Оризар-хас. Али казали су ми, да се пиринач нарочито гаји у Кочанима, 18 сах. на исток од Скопља, у долини Брегалнице, с положајем под планином која га заклања, од севера, и да се тамо људи само тиме баве. Познато је, да се пиринач некада и даље на север сејао, на име међу Алексинцем и Нишем, што имена села још сведоче, али се не зна за што се то изобичајило.

Има још једна ствар која особито карактерише, а то је домаћа теглећа животиња. Овде се много више употребљују магарци. Те је животиње пуно, и с њом се врши већи део службе за пренос између села и вароши. И јашу их врло много. Долазећи у Скопље сретали смо гомилама људи где јашу на магарцима. Од села идући у варош, на њима су били товари; пошто је товар продат, господар се враћа дома јашући на магарцу. Сретосмо, до душе, и једнога хоџу који сигурно није ништа на прода у носио, него је и овамо и онамо на магарцу јахао. Дрва и угаљ за варош скоро се искључиво на њима вуку. Угаљ (од дрвета такође је артикал који карактеристично одваја овамошњи живот од садашњега нашег. Као да се угља више троши него дрва. То је у вези им са начином и судовима кувања; све се кува на жару и у судовима (од бакра) за такво кување прорачуњеним; то је у вези са начином грејања (жаром у мангалимај.

ГОДИШЊИЦА ХПТ, А