Годишњица Николе Чупића

5() С МОРАВЕ НА ВАРДАР

Угља су биле велике гомиле. Занимљиво је како га спремају за пијацу. Товаре га у дугачке вреће и у неке сепете од непоплетена прућа, на дну скупљена у гомилу и повезана горе у ширини на неколико места. У тај сепет или у врећу трпа се угаљ, па се озго заврши зеленим храстовим лишћем, које спрам црноће угља врло лепо одскаче. Или је то само по обичају, накита ради, или лист храстов хоће да покаже, да је угаљ од храстова дрвета, нисам могао разабрати. Волујских кола имају као и у нас; али што нигде дотле нисам видео, имају волујских двоколица. Точкови су тих двоколица повиши; на осовини је утврђен четвртаст сандук или кошар са шиљцима још вишим од завршетка. У то се меће што се носи на продају. Иначе је сва стока, и коњи, и волови, и магарци, врло сићана, нова времена нису још доспела да бар у овоме какво побољшање уведу.

Међу свима останцима од старине у навикама, обичајима, начину живота и архитектури, највећма ме је зачудило и изненадило, што сам у Скопљу усред вароши видео праву средњевековну феудалну кулу, тако рећи у животу, јер се и сад у њој живи. И доиста наш је нараштај тако већ навикао замкове и куле чисто средњевековнога кроја виђати само у развалинама, да кула као стан породице у вароши не може оставити без дубоког утиска. Та кула припада некоме од старих арбанаских бегова. Она је четвртаста, на три боја, са ниским кровом, у средини авлије. Зидана је мешовитим, тесаним и ломљеним каменом. Налази се у новоме подграђу с јужне стране Вардара, у самој близини железничке станице, што значи да је била изван вароши онда кад је сазидана, јер је то подграђе најновије у Скопљу. На средњем боју има по један прозор са стране, начињен у виду малих алтана, који су тесаним каменом по италијански изидани: на осталим бојевима има такође по