Годишњица Николе Чупића

С МОРАВЕ НА ВАРДАР гЕ

један низак прозор. Жао ми је што нисам могао наћи начина, да у кулу уђем, те да што сазнам и о унутрашњем распореду, или и о животу и прошлости њезинога, власника.

Нова и стара култура у Нишу су већ свршиле двобој, и стара се култура повукла у остављене јој старинске крајичке, уступивши место новој култури и новоме животу, који се поносито шири ги развија. Скопље даје други утисак. Писком локомотиве од мора а испод намрштених падина Водне јавља се нови живот, али му се стари упорно противи још непотресеном урођеном инерцијом. Једна вечерња сцена живо ми је оставила у памети слику ове борбе.

Блага јесења месечина обасјавала је питому скопљанску равницу својом меланхоличном светлошћу. Вардар се журио својим немирним водама даље к мору. На обалама, његовим покрет, пун шаренила и мешавине, обичне у једном турском месту, био је прилично жив. Тамне масе Водне дизале су се изнад железничких зграда. Кроз тих шумор ове балканске вароши јасно се чула старинска песма, коју је у њеним меланхоличним мелодијама удешавао гајдаш Македонац, одмарајући се у вече покрај " посла, на ком је вас дан радећи провео. Његови старински звуци будили су у мојим мислима један по један век и једну по једну слику. Један воз из Косова баш у тај мах проби ваздух тутњавом својих гвоздених кола, И она стара свирка престаде. И моје мисли оставише меланхолични правац изазван оном старом песмом. И мислио сам на оне хладне, али последицама тако топле, гвоздене потресе, који у животу народа стварају обрте, оплођавају нове епохе. Та кад је чудна судбина, та кад су недомашни душевни покрети једног јединог човека, како да се не дивимо чудесности оних покрета који судбином народа управљају !

4“