Годишњица Николе Чупића

56 С МОРАВЕ НА ВАРДАР

Усред пустог места видела се жива станица са доста зграда, гостионицама и великим прометом. По свему је то једна од највећих станица на путу од Скопља ка Солуну. Кад сам почео разбирати за узроке тога појава, коме у близини не могох узрока разабрати, казаше ми да је то станица за читав део Македоније, један од најбогатијих и најпаоднијих, за равнице или језеришта око Битоља, која се на југ до Флорине (старога Хлеринај, а на север до Прилепа пружају. Јер доиста равнице око Тетова, Скопља и ова око Битоља све су што чини вредност и богатство горње и средње Македоније. Те равнице, преко 600 метара више мора, пружајући се у дужину на 70 а у ширину око 15 километара, драги су камен овога предела. Оне излазе, јединим путем од Прилепа низ Црну, овде на железницу. Мало даље од станице прелази се Црна, и маса бистре планинске воде, која њоме јури у Вардар са оних високих поља, зачуђава путника, а на Вардару се с места позна ова притока, јер он од ње постаје на чисто два пут већи. Енглески консулски извештаји говоре, да је пут до Прилепа и Битоља добро израђен. Битољ је такође једно од већих места у целој европској Турској. Битољско-прилепски предео забележен је у енглеским консулским извештајима по великој извозној трговини са житом и по увозној са енглеским памучним и гвозденим израђевинама.

Пошто се изађе из Клисуре, која на ново почиње после Велеса, настаје око Вардара прилична равница, опкољена мањим бреговима, која се пружа око четрдесет километара. Са северног краја те равнице, одмах пошто

тинског споменика (ШОЏићес Ш, 402) да је Стрезова држава била око средњега Вардара. По томе ће бити погрешно, што Г. Јуришић (Деч. првенац 109) бележи да је Просек био у градићу који стоји над вардарским теснацем, четири сата од Скопља а осам од Тетова удаљеном.