Годишњица Николе Чупића

о БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ ХТуУ НО ХУ ВЕКА 3

——– | – ——————— и | — - ~ —–

путовати преко мора (Плгеејботит а раззастти Гасјеп(шп). Од креташког рата није било ништа, јер се охладила ревноет коју је краљ Филип показивао у почетку, а оновремени су људи забавили сео другим пословима; али су дела Буркардова остала, ваљада као једини споменик оновременог говора о новоме крсташком походу. Какво је и колико је одушевљење Буркардово за ту мисао, види се но посвети, којом је он посветио краљу Филипу своје Упутство како треба путовати преко мора, писано 1332 године. Ево те посвете у целини.

„У име оца и сина и светога духа. Почетак Упутства како треба доћи до Свете Земље, писаног од неког ората проповедничког реда, који је писао више оно што је сам искусно и видео него оно што је чуо. Пресветломе кнезу и господару Филипу, Краљу Францускоме, лета Господња 1832. Предговор.

„Цео се свет узрадовао, преузвишени кнеже и мој превисоки госнодару, кад се чуло о вашој високој и светој намери, која је допрла и до Двора Римскога, да, то јест, хоћете као с неба послан други Макавеј да сад отпочнете рат Божји за љубав закона, за ревност к вери и за повраћај Свете Земље обетоване, коју је осветтала крв из драгоценог тела. Исуса Христа. И како ја, бедни просјак. не могу да вашем краљевском величанеству послужим с коњима и колима, што би ми, сведок ми је Бог, најмилије и срцу најдраже било кад бих то имао, ја се простирем ко ногама вашим, приносећи ову књижицу о томе како треба доћи до Свете Земље, у име Бога који је некада наређивао и поучавао да се храму приносе и овчије и козје коже, и коме је била милија удовица што је приложила храму само два мала динара него ли што су били силни и богати, који су своја добра обилато прилагали. У овој књижици нећу ја писати само оно што сам чуо од других, већ оно што сам видео и сазнао кроз

1•