Годишњица Николе Чупића

П

Буркард је управо само двапут споменут у нашој књижевности.

Пишући о знатности старих путничких извештаја за оне који ирибирају историјске изворе, Ј. Ристић је у Гласнику У], стр. 211, поменуо Буркарда (Брокара) још године 1554, управо само са неколико врста, у којима се помиње део, који ми даље на своме месту под ХШ износимо. Ту су поменути и оригинал који се чува у краљевској библиотеци у Бриселу и Француски превод Кана Мијело од 1455, који смо ми напред смомињали, који се чува у париској библиотеци. Издање се не спомиње ниједно.

У својим студијама о путницима средњега века кроз Балканско Полуострво др. П. Матковић је нешто о1ширније говорио о Буркарду, којега он зове БрокардДом.' О рукописима и Матковић наводи оно што је у Гласнику У навео Ј. Ристић, али Матковић већ наводи издање Францускога превода од 1455 у списима Болгијске Академије, које је, види се, пред собом имао. . До латинскога (оригиналнога) текста није могао доћи, јер још није био издан. Др. П. Матковић наводи у главноме места о путовима која се ниже у целини саонштавају, а дуже се задржава само на месту које ће се, даље, под ХИ у потпуном преводу навести.

7 Вад Јидозјауспзке АКадепије гпапоз 1 итјеоози, Кпјзаа ХОП, 158–-162.