Годишњица Николе Чупића

379 ПРИЛОШЦИ РиБлиогРАфИЈИ СРБУЉА

равно да сам у први мах помислио на два издања. али (ха да нисам могао саставити оба егземплара, те их поредити страну по страну), ипак ми остали знаци. у којима су се оба егземплара потпуно слагала, нису допуштали, да се утврдим у томе мишљењу. Сада је наравно јасно, да је оно место исирављено за време штампања.

У путиначком егземплару има запис, да је ова књига манастира Ремете. У радиначком има на крају овај запис: прлкно се сти саборни. ГАВЕМИ КСЛИКМ Мини КА АЋ „3. 6. 1. по пати Ба слова 4. 1. На корицама има овај запис, који је врло нечитко писан: По сем пишем (:) Како (2) го село Радинцг мом: шери Петру Ивгици (и Немци '2) н СВИМА ДОМАШНИМЊ крао...... МОЛИМ. ДА МИ Бед 2 помо.... СААг САМ правна! ниш, ... . Куће пракити нега (2) И леомолим (2), ДА ми саде помогн... 2зети (2) грађе зафо не имамћ никаккога иманчгта (2).

Од једнога пријатеља , добио сам први ист ове књиге, на коме је предговор; поредивши га са штампаним Бод Кар. (стр. 39—791.), нашао сам ова одетупања : етр. 90.: 5. р.: много рћмен"но, (штам. погр.) треба: много крклмен но; 14. р.: Того, тр.: тоги'; 21. р.: сА (шт. погр.), тр.: ка; 26--2%. ред: ЕБСПКЕЛУНИХЋ, треба : вћ спАкакфиућ.

Поговор у буђановачком егземплару поредио сам са Каратајевим. У Ларатајева су ове погрешке (етр. 91.): 5. ред: покланшм'с:, треба: поклаанњм с 5. ред : ка, тр.: Ев; 6. р.: некон часмо, тр.: нескончасмо; 09. р.: неплсдн"ми (штампи. ногр.), тр. неписанми; 28.