Годишњица Николе Чупића

пио. И са Синтаксом је тако радио. Пред саму смрт, говорио ми је, да му, у целом правопису, највише муке задаје запета! „ћЋад сва места, на којима треба да стоји запета, 0дДредим, онда су ми готова правила за правопис !“

Смрт му није дала свршити тај драгоцени посао.

Ракић је врло лако учио језике, не толико да њима говори, колико да чита славне писце. Енглески је језик научио да би могао преводити Дрепера; Шпањолски — да би могао читати ДКостелара; Пољски и руски учио је за љубав неколиких великих књижевника у тих народа.

Српском језику дух но законе познавао је одлично; за то је и писао сршеки као мало који наш књижевник. Његова Синтакеа и његова оргограФија својом одређеношћу и доследношћу предњаче скоро свима данашњим кКњижевницима. Могло је неко начело у Ракићеву раду бити погрешно, али је оно литерарно у њега свакад извођено беспрекорно доследно.