Годишњица Николе Чупића

и 5 "6 РОБ Имсбтноћ

Е

Миловане, и Цинцаре Јанко "',

И Молере'" командама својим".

Тек јурише са сви страна сложно

И Ужице, мали '' Цариграду,

Букне горјет, док се и'“ спапуња, А" крвници чувени опачествам', Фаливши се сву Србију“ изејећ', Поробити +', сжећ' и похарати,

Нит' '" иза чју к' том да помоћ маре, На врат на нос, и чак прекоглавце Спрцају “ се у тврдињу града, Јазавачки ““ с' казамат ма скрију. Вишње > око и најбједствујуће Доглеђује пи судбе им “" лакша,

Ку/о 7" и овде у великом хану Четириста >" христјанскијех душа, Безчоечним' "" затворено Турп'ма; Ил'"" Србаљ' пм наглостју згорјети, Или од“: њих немилосрднијех,

После боја и"> неудаћности,

Колик' "7 јањци сви поклани бити,

У >" освету и за ублажење

Своје вјере, и сродника“ тјењ'ма. Док" узна се да у хану Срби Браћа своја, и“ пријеке жертве, Већ' све огањ““ кругом обузео, И ханом се“ дозаложит' граби; Вихор праска, и“" ужаса холуј На један пут примјетно се смање,