Годишњица Николе Чупића

ИЗА 67 Ба Б И ПА НА В

И плач дјеце, и“' уздиси људи Премеждавши '“ зачује се надво; Брж' ““ витези те побједоносци Навру “' крепко, и обломе двери Кршног' > здања и Тартара читог', Пак све спасу здраво и весело, Тим'“" бој кодчив тог' знатнога дневи, Братољубја " услуживши чувству.

А сутра дан како“ с' развидјело Обелдане >" с', и узживе сљеди

И" трофеје непостидна Српства, Увјере се пак о"' истим' Турци, Охолници“ л' смалодуше лакше Унизит' “> се, и лизукнут ноге... Заборавив““ и чоека важност,

Камо'“ л' отзив тобожњег' јунаштва; Рајетине, и ћафире"" мрске

Омисле“' молит, да с' не крве више, Да с' опходе умирено““ ш њима, Оставив““ их у стјенама својим,

А" там' надво што усчине с' другим; Согласе се и пристану Срби

Што "" друкуда још имали дјела,

Ал' да Турци понајбољих својих Двадест "" хатов'), и четерест парип' Изведу им под опремом пуном, Чест" главарма тим' оказат' неку,

И сто десет““ турска новца кеса, Да“ порежу и ревеном даду,

+

14%