Годишњица Николе Чупића

280. ту ЕСНАфИ У СКОПЉУ

41, Кафеџијски еснаф. Овом еснафу припадају они што држе кафане и мале кафанице, варе у њима само каву, па је и по дућанима разносе кад им се наручи. Има кафеџија по ћошковима и улицама само с једним мангалом жара, неколико шољица и две три џезве, па варе каву обично горку кад им који наручи.'

42, Касапски еснаф пили месарски, коље стоку и продаје месо.

То су еснафи што се спомињу у Скопљу, који постоје још и данас. Као што се види, Срби и остали хришћани у Скопљу смели су упражњавали само извесне занате и радње, и то оне у првих 22 еснафа, а осталих 17 еснафа задржали су Турци само за се. Разуме се да Турци раде и оне остале занате, али у својим засебним еснафима.

Колихо сам могао докучити и разабрати Србима и уопште хришћанима несу Турци дозвоља-

по старинском типу. Ко је видео ханове у Цариграду или у друтим турским већим местима, такви су они и у Скопљу. Главнији су: 1, Куршумли тан, то је грађевина, и по спољашњем и по унутрашњем изгледу и распореду, старија од Турака. Тај хан и неје употребљаван за гостионицу, но је служио трговцима за смештај еспапа до скоро, био је прави безистен. Сад у њему станују осуђеници, и сматра се као казнени завод у косовском вилајету. 2, Суљу-хан; 3, Стара бања, у којој држе трговци гас, а издаје је под кирију беледија (општина). 4, Капан-хан. Сви су таки ханови по облику и уредби једни. У хан се дође на преноћиште. Ту се добије соба, у којој могу спавати више лица. Сваки добије рогоцу (асуру), или пустећију да на њу легне; добије и по један крчаг или ибрик воде, и то му је сва послуга од ханџије, за друго се мора старати сам у чаршији. Има и других омањих ханова, које држе хришћани, у њима се добија рана и пиће.

' До свршетка времена Хамзи-пашиног, т. ј. до танзимата, каву нико неје смео пржити ни тући, но је сваки, који би хтео каве да вари и пије, морао ићи код тамишчије да купи. туцану каву. Тамис је био као неки монопол. Који је платио за право тамиса, звао се тамишчија. Он је само смео у Скопљу пржити и тући каву и продавати је по вароши у Фишецима од по 25, 50 и 100 драма. Онда се ретко у Скопљу пила кава по српским кућама, више се узимала као лек.