Годишњица Николе Чупића

292 ЕСНАфИ У Скопљу

али се с поузданошћу може тврдити да су Турци затекли у нашем народу занатлије и еснафе, а још већом поузданошћу може се тврдити да су Турци слабо утецали на развитак заната и еснафских група, сем голих назива, ти се стари занати и еснафи из старога нашега времена могу огледати у садашњима, у колико су могли остати према проживелим и садашњим друштвеним приликама, нарочито колико су се могли одржати испред усавршавања Фабрика у суседним индустријским земљама. Не заводећи Фабрике Турци су нам сачували још и до сада старије типове заната и еснафа. И ако није препоручљива та конзервативна страна Турака, али нам је сачувала у опште у нашем народу занате и остатке старих уобичајених уредаба те наше домаће и примитивне индустрије, из којих можемо по гдешто црпсти како је било у старије доба.

Ево како се памти да је било еснафскога уређења овде у Скопљу од пре 70 година, а тако је у многоме и сада: |

Све занаџије (мајстори) једнога заната, који имају своје дућане (радионице) и у њима раднике“ чираке, калфе и друге мајсторе на надницу, сачињавају једну групу тога заната, што се зове еснаа. Да би се образовао еснаф каквога заната треба да има више занаџија. Тада се скупе сви ти људи једнога заната и изберу:

Прво лају, који је као нека надзорна власт над еснафом, а уобичајило се да се сира за ћају Турчин угледнији у граду. Он не мора бити занаџија. Кад тај Турчин умре замењује га вин, и тако јеу еснафу ћаја наследан, а кад нестане наследника, онда еснаф бира другога Турчина.