Годишњица Николе Чупића

ЕСНАфИ у СКОПЉУ 235

да тим обичај је да бећари (момци занатлије) иду на свадбу својем другару из еснафа, па ако неби дошли на свадбу, бећар-баши је дужност да натера момке да иду на свадбу. Међу тим бива по који пут да младожења поручи момцима (својим друговима) да не долазе на свадбу, те да му не чине окршаја и штете, али је тада дужан да им плати пиће и јело, да се они у еснафу тога дана сами провеселе. У том погађању посредује бећар-баша. Али ако се који младожења толико заборави, те момцима не одреди извесну суму на пиће, онда бећар-баша доводи све еснафске момке на свадбу. И онда настаје весеље и лом по кући као обично на свадби по селима. Најзад п сада је још обичај и као нека дужност да бећар-баша бања младожење у Вардару на Водице 6 јануара, и то оне који су се у прошлој години пженили. Бећари еснафлије, на челу бећар-баша, направе китку од босиљка, оките је сребрним и златним новцем, па с гајдашем воде младожењу на Вардар и кропе га вардарском водом с оном окићеном китком. За тим се враћају кући, певајући уз гајдаша, и настављају весеље и гозбу код куће младожењине. Тако купају све редом младежење. Тога дана јеу Скопљу обичај да се и свако мушко дете, рођено у прошлој години, носи на Вардар, и кропе га водом онако исто као пи младожењу, певајући уз свирку гајдаша. Сутра дан 7 јануара воде се младе невесте и носе женска деца, рођена у прошлој години, на Вардар, где их кропе китком и вардарском водом. То се све зове бањање (Да идемо код тога и тога на бањање).

ђ, Баш-ћајина је дужност била да се саветује с ћајама о работама, које би власт изискивала од грађана еснафлија. Што ћаје у појединим еснаФима,