Годишњица Николе Чупића

МИТРОПОЛИТ ПЕТАР 17

Само се од себе разуме да је он у тим, пу безбројним другим пословима, који се сви не могу овде поменути, сретао сметња кад већих а кад мањих; али је свима тим сметњама одолевала његова крепка воља, његова велика памет, и уважење које је личност његова свуда уживала.

Године 1559, после велике политичке промене у Србији, нашло се у Београду да је Петар приврженик палом реду ствари. Зато му је одузета црквена управа, и поверена његову пштомцу, ондашњем шабачком владици, потоњем Српском Митрополиту Михаилу.

Пошто се нови црквени ред у Србији утврди, Петар остави Београд, п оде у Карловце Патријарху Јосифу Рајачићу, који му повери на управу јепархију Горњо-Карловачку.

Као јепископ те јепархије, Петар се јављао на Народном Сабору у Загребу године 1861.

Доцније, после дуже болести, преминуо је у Сремским Карловцима, 22 септембра 1864, и сахрањен је у Манастиру Крушедолу где, поред других покојника, почивају и кости Кнегиње Љубице, жене Кнеза Милоша.

У предсмртној болести својој, Петар је често помињао Србију. Једном је рекао свом некадашњем секретару Ат. Борђевићу, како би желео још једном пропутовати поред дивнога Хртња, па је одмах, приклањајући се неумитној судбини, додао ово: — Али, Петре, доста ти је и што си досад гледао! Време је да се спремаш за сасвим другојачији пут!

тодиШњИцА Ху.