Годишњица Николе Чупића

16 из СВОЈИХ УСПОМЕНА стојанетва, обзирући се и на мишљење оних међу којима је живео и радио.

Док се звао Павле, пушио је дуван, као и други пушачи, а кад је постао Летар, свој је чибук преломио, и више дима није хтео узети у своја уста!

Као домаћин, у кући је био врло гостољубив“

трпеза му се свакад одликовала обиљем и разно врсношћу јела и пића.

У питањима о вери и о цркви био је врло јак, а перо његово рачунало се у најоштрија пера у Србији у оно време.

Петар је управљао Српском Црквом- од краја године 1883 до године 1559. За то време завео је, развио, и уредио Богословску Школу у Београду. И О тој школи старао се својски за све време своје архијерејске власти; он је највише наваљивао и највише учинио да сеу Београду подигне ова данашња Саборна Црква; он је у српским црквама завео примеран ред, који су хвалили други православни кад су наше цркве походили“; он је саставио Архијерејски Синод, уредио Консисторије, израдио Окружним Протама државну помоћ; старао се о материјалном стању свештеника, и о штампању књига за цркву и за школу.

' ТТ. Драгиша Милутиновић прича да је. једном, као дете, с оцем својим Симом Милутиновићем, ручао у Митрополита Петра. Кад је, седнувши за сто, дигао убрус, нашао је на дну тањира нов новцит цванцик. Пажљиви домаћин досетио се да малом госту својему и ту радост учини изненада.

2 Још пре Митрополита Петра, године 1830, Кнез Милош, ушавши једном у београдску цркву, види како у столовима (и дуж зидова, и по средини цркве) стоје и седе београдски главни тртовци под капама и шаловима, па се онда развиче :

— Која сте вера, ви људи, кад тако, као Турци, седите у својој богомољи 2 Ја, и сва моја свита, скидамо капе још с врата, и стојимо голотлави докле год не изиђемо из цркве. А ви Срам вас било!....