Годишњица Николе Чупића

КРОЗ БОСНУ, ХЕРЦЕГОВИНУ И БОК КУОТОРСКУ 199

авина стени леарититиунинаросговнсиицие. (буни аса сиви оцени италаинивиниа тлима са сттисмипошруљишиин елите шк ашшио

вак, »„ија“, н. пр. многа брдија, седија, местија, вратија и т. д.

Народно је одело: црвени фес, повисок, једнаке ширине горе и доле, засвођен, без кићанке. Џамадан и јелек, или јелек и ћурче. Чакшире с м:лим туром без доколеница. Беле чарапе и црвене јемендије или ципеле. Џамадан и јељек код имућних, извезени су срмом, а иначе црвеним гајтаном ; код Конављана зеленим гајтаном. Чакшире су, као и џамадан и јелек од плавкасте чохе, код имућнијих, а од шајака и сукна код сиромашнијих, опточене око разреза и при дну црвеним или зеленим гајтаном. Око паса црвен (конављани зелен) појас, са или без силава. На тај начин њихова, одећа, представља тробојку: доле бело (чарапе), у средини (чакшире и јелек) плаво, а на врху (фес) црвено.

Многи носе црне дизлуке, а неки бео појас.

Људи су крупни, пуних бркова, а кршна изгледа. Женске су ситније, а није ни чудо каквим су радовима и теретима изложене. Жупљанке у великим корпама на глави доносе разну зелен, воће и бешкот' (пексимит) на продају у варош, и односе тако исто све што им за кућу треба. Сем тога женске раде све тешке пољске радове, и на леђима носе дрва.

Цела Далмација је гола и стеновита тако, да | жалосан утисак прави на гледаоца. У води трпе

и попа ОЈ

" Још од Млечића постао је као обичај, да се народ бешкотом храни, који му је дават у гладна времена, а за ову и друге помоћи купована његова џоданичка верност. Из тога времена остало је, да и прост свет пече хлеб, сече га у кришке и пржи га на ватри, ва ове суварке довоси у Дубровник и продаје за храву сиротнијој класи. |

И у нашим народним песмама помиње се и „бешкота хлеба бајелога“.