Годишњица Николе Чупића

918 КРОЗ БОСНУ, ХЕРЦЕГОВИНУ И БОКУ КОТОРСКУ постаје тако рећи мртва, јер је неутралисана за маневарске операције, тде се потреба укаже. Оволике Фортице слабе операциску моћ одбранбене војске, која би концетрисана и под једном управом много већи ефект показала, него овако растурена по високим брдима и врховима. Можда се имао на уму више народни устанак него ли противник са, редовном војском; Али и у том случају не би помогле ове тако влеоко подигнуте Фортице и батерије.

Њихово подизање коштало је веома много; а путови да се тамо дође, п да се одржавају још толибо. Па и опет може се уопште рећи, да је промашен циљ. који се њиховим подизањем желео постићи, бар код велике већине.

Што се точе подизања утврђеног логора, он би био и потребан и корисан само за Сарајево; али га тамо ваља потпуно извести, те да одбрана његова буде стварна, а не половна. Утврђивањем самих планинеких врхова ово се не лостизава.

Осигурање комуникација и границе са кулама и касарнама само су половне мере; оне могу устанак и инвазију само тренутно омести; али зауставити и уништити не могу. Кордонски систем и растурање снаге не доноси победу, него само њена концентрација и паметна употреба.

Односно војске, у окупиралим областима може се рећи, дз» се озбиљно спрема и да добро изгледа.

Војници добијају само у подне кувано јело, и то: у порцији чорбу (супу), а у блеханом чанку кнедде или цушпајз. Хлеб примају на 95 дана, и он је помешан са ражи, и последњих дана неукусан. Изјутра добијају ајнпрес-супу, а у вече ништа, него сами купују за јело, а на то им се даје по 45 новчића на 5 дана, што им је уједно и плата.