Годишњица Николе Чупића

КРОЗ БОСНУ, ХЕРЦЕГОВИНУ И БОКЂ КОТОРСКУ 219

На кревету имају напуњену сламњачу са 2 ћебета, јастук и један чаршав, који је обично склопљен под главом, да се не прља.

Војници имају добро држање; правилно поздрављају старешине на улици и чим их има више иду у ногу прописним тактом.

Држање официра је одмерено, а не усиљено, као некада.

На маршу корак је оштар, држање људи природно, а строј правилан; равнање и такт прописан.

Сваки други војник носп Линеманов ашовчић, а сем тога, по' 4 војника на батаљон имају велики пионирски алат. Сваки шести војник носи малу мањерку за кување јела.

Свањи војник има по две Фишеклије за по 20, и острагу испод ранца за 60 метака. Око ранца је шињел увијен, а на ранцу је шољица(и мањерка, само који је носи). Чутурица за воду је од блеха, платном обвијена, да не звечи; она се носи преко рамена обешена, и још прикопчана за појас да не ландара и не смета ходу.

Много се полаже на маршовање и ратну службу. Више обраћају пажњу на спрему за рат, него на, Аресуру. Ма по каквом времену батаљони марширају са потпуном ратном спремом (муницијом, алат и санитетски материјал на коњима). И по киши и по снегу виђали су се батаљони на маршу иу ратној служби.

Собно гађање врши се преко целе зиме и то са бојном пушком. Ратна гађања врше пи са пуковима и сметшаним одредима. На гађање полажу много и постигли су ваљане резултате.

Месечно два пута врши се ратна игра и држе се говори у официрској касини.