Годишњица Николе Чупића

230 ПРЕД КОСОВОМ

= – · ——— и –———_—— –

и они сад тамо у Београду боље познају и нас и све наше крајеве, него што их ми познајемо, који смо се овде и родили и одрасли.

— Можда је и онај калуђер Мартирије, који овуда пропутова и два пута слово у цреви држаше, преобучен некакав српски паша, или какав големаш — рече Јован. За њега сам слушао, да по три четири дана ништа не окуси, а све пешице иде, и тако брзо, да му кораке неможеш ни да сагледаш. Он је толико учен, да може по мору да иде као ми по суву а само да му се табани оквасе.

Па и Милојевић —— рече Лаза —, који овуда прође пре пет година, зар је баш заиста, дошао да запише како пева Баба-Гаја, Илија Качар и још не знам који!

Ја сам био с њим у винограду на Поповици и баш сам га гледао вако једе грожђе — не 530 ми, већ узме зрно у уста, посише сок, па кожицу баци. Једе грожђе а непрестано пита: како се зове ово брдо“... како се каже онај поток '... куда води онај пут... и све тако, па тек климне главом.

У том се врата отворише и уђе Јанко из Кормињана.

Јанко се бави ужарском радњом и скоро о сваком пазарном дану идеу П., где ужета продаје.

Поздрави се с нама и погледа ме тако, да сам могао разумети питање, на што га ја отворено упитах о моме другу Каменку, и он ми рече: „Здрав је и пратио ти много живот и здравље“. Па отпаса бритву и процепи свој штап, из кога испаде једна хартија, коју ми пружи, говорећи; „Ову ти је писму пратио“.

Отворих писмо и прочитах: